„Čini mi se da se čovek koji se uzdigao iznad mesta običnog življenja začudi u običnim osećajima. Čim se više približimo eteričnim predelima, to je čovekova duša bliža svojoj izvornoj čistoći. Ozbiljan si, a nisi melanholičan, tih si, a ne bezosećajan, zadovoljan da postojiš i misliš... Sve prevelike žive želje se spuste na dno srca, lako i slatko ti je pri duši...“

Žan Žak Ruso „Nova Heloiza”

Alpinizam je sport u kome postojite samo planina i vi. On dovodi do pomeranja granica u čoveku, omogućuje sticanje novih iskustava, što će mu pomoći da ostvari nove, teže i više ciljeve koje pred sebe postavlja. Tako se granica pomera. To je tanana igra kojoj nema kraja.

Svaki ozbiljan alpinista smatra osvajanje Everesta vrhunskim testom svoje fizičke i mentalne izdržljivosti. Samo mali procenat onih malobrojnih koji se odvaže na ovu avanturu uspe da se popne do vrha. Na samom vrhu planine čovek jedva da može da diše pošto ima na raspolaganju samo trećinu kiseonika u odnosu na vazduh na nivou mora, a poslednja faza uspona, koja traje 17 sati, odvija se u ekstremnim vremenskim uslovima u kojima ljudski organizam čak nije u stanju da vari hranu.

Sociologija povremenih posetilaca planina - Zbog 40-satnog radnog vremena, sve više ljudi odlazi u planine samo vikendom. Preostalo vreme provode uglavnom spavajući u kancelarijama velikih firmi: ponedeljkom rade svoj posao, prepričavajući doživljaje prethodnog vikenda; utorkom počinju telefonirati svojim partnerima i planirati ture za sledeći vikend; sredom već pomno prate dugoročnu vremensku prognozu; u četvrtak se konačno odlučuju za smer, opremu i prevoz; petkom su u napetom iščekivanju vikenda skoro bez koristi na radnom mestu.

Ekstremni sportovi stavljaju na probu naše samopouzdanje i snalažljivost, našu sposobnost da predemo vlastite granice, kao i one koje su nam postavili drugi ljudi.

Francuska revolucija donela je Evropi nov društveni poredak, izmenila pogled na život, osećaje i mišljenje ljudi. Njen slobodarski duh omogućio je snažan razvoj kulture i naglo je pokrenuo napred.
Naglim razvojem filozofije i shvatanjima prirode u 18. veku jača zanimanje za proučavanjem planina – razvija se alpinizam i traje već 300 godina.

Alpinizam je ekstremni vid planinarenja koji se u suštini svodi na uspinjanje na planine tokom svih godišnjih doba, po teško pristupačnim, neuređenim i strmim stenama i terenima, zbog otkrivanja lepota i zanimljivosti planinske prirode, kao i zbog jačanja fizicke snage, izdržljivosti i volje.

Alpinizam je sport koji se razlikuje od ostalih sportskih grana po tome što odražava borbu čoveka s prirodom i njenim silama, gde nema bodrenja publike i ovacija.

Alpinista pri svakoj poseti planini proverava snagu, sposobnost svojih osećanja, reflekse i otpornost. U borbi s prirodom pobeđuje samoga sebe i postaje svestan svoje vrednosti.

Poznato je čovekovo svojstvo da traži teškoće i da ih savladava. Čovek se tako iznova dokazuje, potvrđuje životnost i težnju bogatijem i sadržajnijem životu. Savlađujući teškoće i opasnosti, alpinista potiskuje strah da bi osetio apsolutnu slobodu i radost života. U donekle surovoj borbi najbolje upoznaje vrednosti života. Alpinisti znaju ceniti svoj život i život drugih i znaju u njemu uživati.

Kako kažu oni koji se bave alpinizmom, u pokušaju da objasne razloge konstantnog odlaska u neizvesnost - to nije samo sport, to je način života i način razmišljanja.

Alpinisti su istovremeno i planinari.
Razlika izmedu običnog planinara i alpiniste je u tome što alpinisti penju teže smerove da bi dosegli vrh. Što je teži smer ispenjan ili što su uslovi penjanja suroviji, to je uspeh veći.
Osim uobičajene planinarske opreme, alpinisti koriste i: specijalizovanu užad, prusike, karabinere, pojaseve, cepine, dereze, klinove, zaglavke i mnogo toga drugog.

Alpinizmom se može baviti čovek koji je fizicki zdrav, psihički stabilan, zdravih ambicija i shvatanja alpinizma.
Hoće li se neko baviti izletničkim planinarenjem, planinarenjem u pravom smislu reči ili alpinizmom, stvar je afiniteta, zdravlja, materijalnih mogućnosti i raspoloživog vremena. Čovek koji voli planine odabraće ono što mu predstavlja najveće uživanje i zadovoljstvo.

Bavljenje alpinizmom zahteva stalnu i odličnu fizicku kondiciju, psihičku stabilnost kao i veliko iskustvo, poznavanje različitih tehnika penjanja sa težim elementima u suvoj steni i ledu, i niz drugih faktora neophodnih za sigurno i uspešno izvođenje penjačkog uspona.

Alpinista se obučava i osposobljava da u planini boravi, bez obzira na lokaciju, u bilo kom delu sveta, u svako godišnje doba i u najsurovijim vremenskim uslovima (izuzetno niske temperature, velika nadmorska visina i sl.).

Sadržaj alpinizma nije samo savladavanje teško pristupačnih vrhova, penjanje po stenama, već je to sinteza telesnih napora, intelektualnih traženja, otkrivanja i snažnih emocija.

Ako Vam se ovaj tekst svideo i našli ste sebe u njemu, očekujemo Vas da nam se pridružite!!!

Sve informacije možete dobiti ovde>>>